Josif Pančić

Наши бивши

ОНИ СУ ОСТАВИЛИ НЕИЗБРИСИВ ТРАГ У ИСТОРИЈИ ШКОЛЕ

Радмила Илић - професор биологије

РАД ЈЕ ПРЕТВАРАЛА У ЧАРОЛИЈУ!

Више од три деценије, везла је Радмила Илић своју недостижну педагошку поему. За своје ученике она није била обичан професор биологије, већ чаробница.
О њеној људској доброти, мудростима, љубави према деци, причале су генерације оних којима је сада више од 60 и оних којима је само 20 година.
И једнима и другима била је најдражи учитељ; напајала је знањем, подстицала, храбрила, ширила оптимизам, откривала им свет лепоте у душама, природи и стварима.

 

Драгољуб Шарковић - професор музичког

Када нам на школским приредбама или културним манифестацијама срца затрепере дирнута дечјом песмом или звуцима клавира, за то су уз децу, мале таленте, најзаслужнији наставници музичке културе. Они су многе ученике усмерили музичким стазама, па им је ова уметност постала животно опредељење.
Од 1960, следећих 20 година, музичка легенда наше школе био је професор Драгољуб Шарковић. Његов хор је сваке године освајао прво место у граду.
Његовим корацима корачали су и професори музичког Атилија Митровић, а данас корачају Татјана Маћејка -Трајковић и Петра Пејчић.Традиција се наставља и после његовог одласка у пензију.

 

Смиљка Бојовић - професор српског језика

Још од 1977. када је дошла у школу, истицала се необичном марљивошћу и студиозношћу у свим пословима којима се бавила. Била је и председник Синдиката школе, Савета школе и члан Школског одбора. Као изузетно стручан, вредан и предан наставник сигурно је једна од најзаслужнијих личности које су допринеле угледу школе.
,,О МЕНИ НЕМА ШТА ДА СЕ ПИШЕ`` Овако је реаговала Смиљка Бојовић, свима нама добро позната по скромности.
На Републичком такмичењу из српског језика 1994. и 1995. године освајала је награде са ученицом Аном Марковић.
Са Маријом Јовановић 1996. путовала је као награђена у Порторож у оквиру ,,Политикине” акције ,,Школски час”, а ту је и успех на конкурсу ,,Модре ласте” и путовање у Загреб, затим на ,,Змајевим дечјим играма” у Новом Саду.

 

Ђурђица Ђорђевић - учитељица

У школу ,,Јосиф Панчић” долази 1976. године.
Ту се наставља блистава каријера правог васпитача, иноватора наставног процеса. Њен однос према ученицима улива снагу и поверење, али и веру да се радом може постићи много.
Деца и родитељи су је напросто обожавали.
Са ученицима је освајала прва места из математике у граду и за најраспеванију одељенску заједницу. Ту су и многобројни објављени радови у дечјим листовима.
Двадесет година је водила Савет пионира који је био носилац свих дечјих активности у школи.

 

Боса Златић - учитељица

Из родног херцеговачког крша живот је понео Босу у војвођанске равнице. Школовање је започела у Зрењанину, а завршила у Београду.
Своју отворену природу, ведар дух и упорност преносила је својим васпитаницима.
Зато и резултати не изостају. То су прва места на општини и у граду из математике, ,,Најраспеванија одељенска заједница”. Бавила се и хуманитарним радом који је многе научио хуманости и многима помогао.

 

Владимир Максимовић - учитељ

Ђак је школе ,,Јосиф Панчић” одакле и његова приврженост овој школи. Првих 6 година  свог учитељевања проводи у Завидовићима, просвећујући мале горштаке са посебним младалачким еланом.
Добитник је Отобарске награде као резултат великог ентузијазма за рад и резултате у извиђачкој организацији.
Резултати доброг рада у настави видни су и на  такмичењима из математике, на спортским теренима, као и из музике.
Одличан инструктор скијања и педагог, обучио је своје генерације овој здравој и корисној спортској дисциплини. Први је отворио школу скијања при ОШ ,,Јосиф Панчић”.

 

Катарина Дукић - учитељица

Својом блиставом природом, која улива благост, разумевање и љубав према деци и људима уопште, освојила је и створила висок лични ауторитет.
Смисао за лепо, за уметност и поезију, води децу до највиших домета у тим областима.
Математика није страшна под њеним надзором, а млади литерати су објављивали своје радове у ,,Дечјим новинама”
Њена ,,Најраспеванија одељенска заједница” заузела је прво место у  Граду.
Свој печат у школи оставила је и по изузетним таписеријама које и данас красе зидове зборнице и канцеларија.

 

Радослав - Рака Тодоровић, учитељ

У његовом имену је све садржано: и зразито жив темперамент, урођена ведрина духа, бескрајни звонки осмех и широко насмејано лице чине га изузетним наставником.
Посебне резултате показује из математике и у спортско - рекреативним активностима.

 

Љиљана Ристовић - наставник хемије

Од 1957. године па све до пензионисања 40 година се дружила са децом, епруветама, растворима, индикаторима, апаратима за анализе. Дружила се са генерацијама које су долазиле и одлазиле. Успеси на такмичењима: 14 ученика је учествовало на савезним такмичењима. Два су били носиоци једногодишње стипендије.
О њеном раду просветни саветници су написали: ,,Констатујемо висок ниво стручности и квалитетан наставно-педагошки рад, који се огледа у постигнитом успеху њених ученика. Доследно примењује експериментални рад у настави хемије, успешно примењује диференцирани и самостални рад, активно учествује у припремама за реализацију планова и програма, унапређује рад наставне секције Српског хемијског друштва”.
Добила је звање педагошког саветника.

 

Душко Павловић - ликовни педагог, сценариста, редитељ, драматург...

Много је награда и признања која је Душко Павловић освојио са ученицима на многим такмичењима и смотрама.
Он је уметник у правом смислу те речи. Природни осећај за реч и покрет на позоришној сцени уродио је многим оригиналним поставкама драмских дела у нашој школи.
Сви смо се смејали ,,Госпођи министарки”,оживљеним ликовима Косте Трифковића”, ,,Трамвај 011”...
Његова свестрана активност огледала се у многим културним активностима у граду, земљи, иностранству. Био је предавач на семинарима, режисер  и сценариста на општинским и градским манифестацијама, председник жирија на Фестивалу дечјег филма у Београду.

 

Сретен Јевремовић - наставник географије

Колеге и ученици га памте по ентузијазму,  духовитости и марљивости.
Међу првима је прекорачио границе редовне наставе и са великим полетом упућивао ученике у знања из области астрономије.
Имао је невероватан дар да открије таленте међу оним ђацима које су други наставници сматрали ,,проблематичним”. Многе таленте, а не баш вредне дечаке, успео је да заинтересује за рад у овој секцији, а тиме и за рад и школу уопште.
Захваљујући наставнику Сретену многи су астрономију изабрали као свој даљи животни пут. Тешко је побројати све успехе које је са ученицима на градском, републичком и савезним такмичењима.

 

Бошко Шарић - наставник техничког образовања

Пуних 40 година радног стажа провео је Бошко Шарић у школи ,,Јосиф Панчић”, да би ове школске године окончао своју радну каријеру наставника, помоћника директора, вршиоца дужности директора, шефа смене, председника Синдиката школе...
Клуб младих техничара основан је у нашој школи 1961. године. Клуб је постизао изузетне резултате на свим нивоима такмичења. Велика заслуга припада пре свега Бошку Шарићу.
Био је одличан организатор свих манифестација у школи.

 

Јелена Најдановић - Томић, педагог

Значајан датум у развоју стручне службе је школска 1987/88.  година када је у школи почела са радом педагог Јелена Најдановић - Томић.
Јелена и Снежана су своја искуства у раду, професионална мишљења и стручне радове износиле и ван школе (новине,  радио, ТВ, научне и стручне институције) и тиме допринеле афирмисању педагошко-психолошке службе уопште.
После 2000.  године ради  у Министарству просвете и спорта, а данас ради у Заводу за вредновање квалитета рада у образовању.

 

Сања Татић - Јаневски, психолог

Сања Татић Јаневски је у нашој школи радила кратко али ефикасно. Реализовала је семинар о медијацији, један од аутора развојног плана школе, иницирала аутоматизацију тестирања ученика за професионално информисање-тестирање способности ученика, бавила се хуманитарним радом.
Данас ради у заводу за унапређивање васпитања и образовања.

 

 

Радинка Радивојевић
учитељица

Биљана Филиповић
учитељица

Ана Чекић
учитељица

Василија Симић
учитељица

Љиљана Врећица
наставник енглеског

Радојка Влајев
наставник географије

Анђелка Златковић
наставник српског језика

Блага Делић
наставник енглеског

Слободан Милекић
наставник ТИО

Оливера Тодоровић
наставник математике

Радица Гарача
учитељица

Олга Филиповић
учитељица

Љиљана Јанковић
директор школе,
медијатекар

Олга Бајсерт
наставник физике

Љиљана Зечевић
наставник енглеског

Марија Црнић
библиотекар

Гордана Јоцић
техничко особље

Јулка Илић
техничко особље

Словенка Златковић
шеф рачуноводства

Вера Златковић
наставник математике

Бранислав Чекић
наставник ТИО

Маја Ђорђевић
учитељица

Александар
Цинцар
Ђорђевић
наставник историје

Љиљана Ковачевић
наставник математике

Радмила Гајић
наставник српског језика

 

Олга Јовановић са својим ученицима

Борјанка Ристић са својим ученицима

Бранка Јордовић са својим ученицима

 

,,СЕЋАЈТЕ СЕ НАС, ДА БИ СЕ ВАС СЕЋАЛИ ВАШИ НАСЛЕДНИЦИ!“

Ваши пензионери који иако нису активни, носе у свом срцу и у својој души љубав, оданост и понос. Ми, ваши пензионери уградили смо део себе у здање које се зове Основна школа ,,Јосиф Панчић”, најуспешније школе у време дивног човека и директора, Филипа Павловића.
Бити пензионер не значи бити одбачен и неупотребљив човек. Свако од нас је пронашао свој хоби. Бити пензионер значи постићи много тога, што за време активног рада нисмо стигли.
Будно пратимо успехе које постижу садашње генерације, али и наши бивши ученици.

Срећно, само тако, наставите!

Не тражимо много, само:
Позовите нас на ВАША И НАША СЛАВЉА.
Не гледајте нас као стране људе када од пусте жеље уђемо у зграду у коју смо сви преко 20 година улазили, баш као и ви сада, и оставили трагове свог духовног бића.
Прихватите нас са осмехом, иако смо сели на вашу столицу, смо као гости, 10-15 минута на вашу столицу, бившу нашу.
Стрпите се, волите нас, јер логика тврди: Да нисмо били добри, ви не бисте изабрали баш наш позив, нашу школу и нашу столицу.

А колико сутра, ви ћете бити ми и сести на нечију туђу столицу, бившу вашу!

Ваши још увек живи, а богами и живахни пензионери!

У ИМЕ НАС ВАШИХ ПЕНЗИОНЕРА,

ОЛГА ЈОВАНОВИЋ

 

СВИ ОНИ КОЈИ СУ НЕКАДА РАДИЛИ У ШКОЛИ СУ ДЕО НАШЕ "РИЗНИЦЕ" И ОВА СТРАНИЦА ЈЕ САМО МАЛИ ДЕТАЉ НАШЕГ "БИЋА" И ВЕЛИКИ ДОКАЗ ДА "ПАНЧИЋ" НЕ ЗАБОРАВЉА. ИМЕНА ЗАПОСЛЕНИХ КОЈИ СУ УТКАЛИ СВОЈ ДУХ, У СВЕ ОНО ШТО ЈЕСТЕ ДАНАС НАША ШКОЛА, НАЛАЗЕ СЕ У МОНОГРАФИЈИ ШКОЛЕ. ДЕО МОНОГРАФИЈЕ ЈЕ ПРЕТОЧЕН У ЕЛЕКТРОНСКИ ОБЛИК ПОВОДОМ ДАНА ШКОЛЕ ОД СТРАНЕ ЉИЉАНЕ ЈАНКОВИЋ, МЕДИЈАТЕКАРА И ЊЕН САДРЖАЈ ЋЕ СЕ ПРОШИРИВАТИ.

ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ СВИМА КОЈИ СУ ОТВОРЕНОГ СРЦА ПОМОГЛИ ПРИКУПЉАЊУ МАТЕРИЈАЛА.

 

Ви сте овде: Почетна Историја Наши бивши